Od kada je novi Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada na snazi, pratimo i analiziramo kako se kreću relevantne brojke. Nema sumnje da je tend već prepoznat. Od početka kada je gotovo 100% registrovanih stambenih zajednica (SZ) imalo upravnika zgrade (običan upravnik, komšija iz zgrade), sada se taj procenat smanjio na oko 70% pa ih je svaki dan sve više s profesionalnim upravnikom.
Kakva su očekivanja i projekcije za naredne mesece i do kraja 2020. godine?
Izvor: analiza LCS Soft konsultanata
Zašto su projekcije takve? Evo nekoliko realnih razloga za ovakva očekivanja:
- U početku su se dobro organizovane zgrade (Skupštine stanara) brzo preregistrovale u SZ, očekujući da će obim posla i odgovornosti biti ’kao pre’. Tada profesionalnih upravnika još nije ni bilo, tek su krenule edukacije, licenciranja u PKS
- U proleće 2018. godine sve veći zamah uzima profesionalna uprava (sve više profesionalnih upravnika kao i organizatora profesionalnog upravljanja), sve se više edukuju, bolje organizuju, kadrovski ekipiraju, kreiraju nove poslovne modele, medijski sve više naglašava potreba za kvalitetnijim upravljanjem (što je svakako profesionalno upravljanje, pri čemu se ne isključuje zakonska a i praktična mogućnost da će biti odličnih primera kako se dobro upravlja i u zgradama gde su izabrani obični upravnici),
- Obične upravnike počinju ’stiskati’ vlasnici posebnih delova, velike obaveze i odgovornosti po novom Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, a posebno komunalne inspekcije, pa nema više oduševljenja i lakog prihvatanja te odgovorne uloge u zgradi, a posebno NE ako nema plaćanja (legalnog sa obračunom svih davanja i poreza) naknade za takav angažman komšije
- Obični upravnici nailaze na sve više problema oko organizovanja vođenja podataka o zgradi i vlasnicima posebnih delova, obračunima naknada, kao i samom naplatom (a sve to košta). Doći će i do sudskih sporova, pa se očekuje ’bežanje’ običnih upravnika s takvih funkcija u narednim godinama. Naravno, jedan od bitnih uslova da se to dogodi biće rezultati rada profesionalnog upravljanja. Ako i ono zakaže, neće biti dobro za konačnu primenu Zakona, no nadamo se da će organizatori profesionalnog upravljanja pokazati sve prednosti takvog načina upravljanja zgradama, te na taj način dokazati opravdanost ovakve projekcije u prikazanom grafu.
Projekcije u Srbiji ponekad je nezahvalno davati, međutim ova ima dosta realne podloge da se i dogodi. Ako se dogodi, to će na kraju biti i dugoročno dobro za same zgrade i vlasnike posebnih delova u njima, koji su na kraju i glavni subjekti cele priče oko modela novog upravljanja stambenim zgradama u Srbiji.
Da, to nešto košta i mora koštati – što više to bolje. Zašto? Ulaganjem u svoju imovinu podižemo joj vrednost, pa što više uložimo više i vredi. Pri tome se uopšte ne radi o velikim odricanjima pojedinca jer za održavanje zgrade treba da brinu svi. Možemo to i ovako da kažemo – Ako naš Stevan svaki dan popuši jedno paklo cigareta i to plati 250 dinara (što je za mesec dana 7.500 dinara), pa neka se odrekne jedne – dve kutije mesečno i neće prepoznati svoju zgradu za koju godinu (nova fasada, uredna kapija, čisto stepenište, interfoni rade…).
